Osveta od prvog dana: Bajden poništava nasleđe Donalda Trampa

 Trn u oku novoj administraciji je nasleđe Donalda Trampa kada je u pitanju Vrhovni sud

Nova američka administracija će u najvećoj mogućoj meri, bukvalno od prvog dana svog mandata pokušati da poništi političko nasleđe Donalda Trampa, kaže istoričar Saša Adamović povodom najava da će izabrani predsednik SAD Džozef Bajden nakon inauguracije poništiti brojne odluke i zakone koje je doneo njegov prethodnik Donald Tramp.

„Imam utisak da i kod novog predsednika Bajdena i u Demokratskoj stranci, naročito posle događaja od 6. januara, vlada u velikoj meri osvetničko raspoloženje, kako prema Donaldu Trampu lično, tako i prema onome što je radio u prethodne četiri godine. Tih prvih dana za očekivati je da predsedničkim dekretima Bajden poništi ono što je zapravo i najlakše anulirati iz Trampovog mandata, a što su demokrate i on sam najavljivali u predizbornoj kampanji. U tom smislu najjednostavnije je vratiti Sjedinjene Američke Države u Svetsku zdravstvenu organizaciju, odakle je Tramp povukao Ameriku tokom pandemije korona virusa, ali i ponovo vratiti SAD u Pariski klimatski sporazum, što je odavno želja demokrata“, smatra Adamović.

Donald Tramp

Takođe, kako dodaje, nova administracija već ostvaruje kontakte i radi na povratku Amerike u sporazum o nuklearnom programu Irana, što je nasleđe iz perioda kada je na čelu SAD bio Barak Obama.

Bajden poništava političko nasleđe Donalda Trampa

„Naravno, iz perspektive nove administracije neophodno je demontirati i ono što je učinio Donald Tramp na planu imigrantske politike, pa očekujem da će nova administracija zaustaviti izgradnju zida na granici sa Meksikom i biće blagonakloniji prema onima koji imaju nameru da u narednom periodu uđu u SAD. Takođe, svojim merama će legalizovati boravak desetina miliona ilegalnih migranata koji su već u Americi i mislim da se taj plan nalazi na visokom mestu u agendi Demokratske stranke. Oni naime rezonuju da bi im legalizacija ilegalnih migranata bila od velike koristi, jer bi to zapravo bili njihovi novi glasači koji bi im omogućili da, u budućnosti, bez problema osvoje vlast“, napominje Adamović.

Trn u oku novoj administraciji je, napominje Adamović, i nasleđe Donalda Trampa kada je u pitanju Vrhovni sud. Kako je najavljeno, u drugoj nedelji predsednikovanja Bajden će preduzeti mere koje se tiču reforme pravosudnog sistema.

„Tramp je uspeo da u Vrhovni sud uvede troje konzervativnih sudija. Postoje planovi demokrata, o čemu su oni izbegavali tokom kampanje da govore, da se broj sudija u tom telu sa devet poveća na 15, kako bi demokrate povratile većinu“, kaže sagovornik.

Džo Bajden

Kako navodi, novoj administraciji je važno i da na spoljnopolitičkom planu poništi neke od politika Donalda Trampa, pa će neki od prvih koraka sasvim sigurno ići u tom pravcu.

„Mislim da će Bajdenova administracija zauzeti oštar i preteći stav prema Ruskoj Federaciji, imajući u vidu da je Rusija identifikovana kao najveća pretnja Sjedinjenim Državama, a tokom Trampovog mandata demokrate su ga iznova sprečavale da poboljša odnose Moskve i Vašingtona. Biće zanimljivo videti i kakav će stav nova administracija zauzeti i prema Kini, Turskoj, Severnoj Koreji, Indiji i Egiptu“, ukazuje istoričar i spoljnopolitički analitičar.

Saradnja sa EU

Prema rečima analitičara Branka Pavlovića, Džozef Bajden će svojim potezima pokušati da, između ostalog, uspostavi saradnju sa Evropskom unijom i njenim ključnim državama, vraćajući se u sedlo nekog ko „predvodi“ slobodni svet.

„Bajden može, sasvim sigurno, da vrati Ameriku onome što su transatlantske integracije, zatim u pacifičke trgovinske i investicione poslove, kao i u sporazum sa Iranom, dakle da povuče niz poteza oko kojih su SAD saglasne sa EU. Međutim, stvari su otišle mnogo daleko i u drugom koraku, kada se završi taj marketinški čin kojim će se slati poruka da je prethodni period bio „eksces“, a da se Amerika sada vraća na lidersku poziciju sa zemljama EU kao svojim ključnim saveznicima, na površinu će izbiti duboke, strukturne protivurečnosti između interesa Unije i Amerike. One se pre svega odnose na relaciju odnosa prema Kini i Rusiji, jer su interesi Evropske unije potpuno suprotni ambicijama Amerike da bitno zaoštri odnose sa tim zemljama“, uveren je Pavlović.

Upali u Kongres, Foto: Tanjug/AP

U tom smislu, kako kaže, važno je napraviti razliku između onoga što je marketing i stvarnih problema Amerike.

Prema navodima Bajdenovog budućeg šefa kabineta Rona Klejna, novi predsednik će odmah posle inauguracije, u sredu, početi da donosi predsedničke uredbe s namerom da promeni brojne politike, ne čekajući Kongres SAD u kojem njegova Demokratska stranka kontroliše oba doma.

On će prvog dana ukinuti zabranu ulaska u SAD za državljane nekih većinski muslimanskih zemalja, podneti zahtev da se SAD ponovo priključe Pariskom sporazumu o klimatskim promenama, i naložiti obavezno nošenje maski u federalnim objektima i tokom putovanja između saveznih država.

Drugog dana na dužnosti Bajden će potpisati uredbe koje se tiču pandemije korona virusa, a uključuju ponovno otvaranje škola i kompanija i masovnije testiranje na korona virus. Bajden će u petak doneti uredbe o novčanoj pomoći onima koji su pogođeni ekonomskim posledicama pandemije. Međutim, za „potpuno ostvarenje" Bajdenovih ciljeva biće potrebna i saglasnost Kongresa koji treba da odobri plan za pomoć tokom pandemije, vredan 1.900 milijardi dolara.